Nešto zaboraviti, izgubiti nit, slabije se moći koncentrisati — to svako zna, i u većini slučajeva je bezazleno. Upravo pod stresom, iscrpljenošću ili nedostatkom sna pamćenje privremeno popušta. Ako se međutim zaboravnost i slabost koncentracije povećavaju tokom sedmica do meseci ili ako ih primeti okolina, vredi se smireno obratiti lekaru. Uzroci su raznovrsni, a mnogi od njih su dobro izlečivi — zato nije dobra ideja jednostavno odbaciti takve promene.
Mogući uzroci
Stres, iscrpljenost i nedostatak sna
Najčešći i najbezazleniji uzrok: Preopterećena, preumorena glava slabije pamti i nekoncentrisana je. Ako se opterećenje poboljša, učinak pamćenja se obično vraća.
Psihički uzroci
I depresija ili anksiozni poremećaj mogu se ispoljiti kao slabost koncentracije i pamćenja. Tada se ponekad govori o «pseudodemenciji» — tegobe se povlače kada se osnovno oboljenje leči.
Telesni i rešivi uzroci
Hipotireoza, nedostatak vitamina B12, određeni lekovi ili alkohol mogu narušiti pamćenje. Takvi uzroci se dobro mogu dijagnostikovati i često su dobro rešivi.
Početna demencija
Kod dela obolelih, naročito u starijem životnom dobu, u pitanju je početno organsko oboljenje mozga. I ovde važi: Rana dijagnostika otvara najbolje mogućnosti praćenja i lečenja.
Tipični koraci kod ljekara
- 1Lekar pita od kada i u kojim situacijama se javljaju tegobe, koliko jako ometaju svakodnevni život i da li postoje opterećenja, problemi sa spavanjem ili promene raspoloženja. Podaci od bliskih osoba su pri tome često veoma vredni.
- 2Kratki, standardizovani testovi pamćenja i koncentracije pomažu da se učinak objektivno proceni. Analiza krvi traži lako rešive uzroke kao što su štitna žlezda, vitamini ili drugi metabolički faktori.
- 3Zavisno od rezultata sledi ciljana neurološka dijagnostika, po potrebi sa snimanjem glave. Dalje praćenje se usmerava prema pronađenom uzroku — od smanjenja stresa preko lečenja depresije do specijalizovane nege.
Što možete sami učiniti
- Pobrinite se za dovoljan i redovan san — pamćenje i koncentracija u velikoj meri zavise od noćnog odmora.
- Ostanite mentalno i fizički aktivni: kretanje, društveni kontakti i stimulativne aktivnosti dokazano podržavaju funkciju mozga.
- Smanjite hronični stres gde je moguće i uključite svesne pauze; alkohol bi trebalo konzumirati samo umereno.
- Koristite u svakodnevnom životu podsetnike kao što su beleške, kalendar ili stalna mesta za odlaganje — to rasterećuje i daje sigurnost.
Poseta lekaru je preporučljiva ako se zaboravnost ili slabost koncentracije povećavaju tokom sedmica, ometaju svakodnevni život ili posao, ili ako Vaša okolina primećuje promene. Pošto su mnogi uzroci dobro izlečivi, vredi rana, smireno sprovedena dijagnostika — i radi sopstvenog umirivanja.
Često postavljana pitanja
- Da li je zaboravnost u starosti uvek demencija?
- Ne. Izvesno usporavanje je normalno, a mnogi uzroci problema s pamćenjem — stres, nedostatak sna, depresija, nedostatak vitamina ili problemi sa štitnom žlezdom — su dobro izlečivi. Upravo zato se isplati dijagnostika.
- Može li stres zaista pogoršati pamćenje?
- Da, znatno. Preopterećena i preumorena glava slabije pamti i nekoncentrisana je. Ako se opterećenje i san poboljšaju, učinak pamćenja se u pravilu vraća.
- Kada bi trebalo da se zabrinem?
- Ako tegobe rastu tokom sedmica, ometaju svakodnevni život ili ih okolina primećuje. Rana dijagnostika donosi jasnoću i omogućava da se izlečivi uzroci blagovremeno leče.
Niste sigurni trebate li i kome otići? Opišite Vaše tegobe — pronaći ćemo odgovarajuću ordinaciju u Vašoj blizini.