Bol u leđima je jedna od najčešćih tegoba uopšte — većina ljudi je doživi u nekom trenutku života. Dobra vest je: u oko devet od deset slučajeva u pozadini se ne krije opasan uzrok, već mišićna napetost, koja u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja sama prođe. Snimanje i strogo mirovanje tada obično nisu potrebni, a mogu čak biti i kontraproduktivni. Ključno je prepoznati onih nekoliko upozoravajućih znakova iza kojih se može kriti nešto ozbiljnije — a inače ostati što je moguće aktivniji.
Mogući uzroci
Mišićna napetost
Daleko najčešći uzrok: nakon lošeg držanja, dugog sedenja, neuobičajenog opterećenja ili nepovoljnog pokreta. Bol je neprijatna, ali se u pravilu poboljšava sama od sebe u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Nadražaj nervnog korena (išijas)
Kada međupršljenski disk pritiska nervni koren, bol se često širi u nogu, ponekad sa peckanjem ili utrnutošću. I to često zaceli konzervativnim putem, ali bi trebalo da bude pod lekarskim nadzorom ako se nastavlja ili ako se gubi snaga.
Habanje kičme
Sa godinama se povećavaju znaci istrošenosti na međupršljenskim diskovima i zglobovima pršljenova. Oni izazivaju tegobe zavisne od opterećenja, koje se često ponavljaju, ali se uglavnom mogu dobro kontrolisati kretanjem i jačanjem.
Ređi, ozbiljniji uzroci
U retkim slučajevima u pozadini stoje upale, problemi sa kostima ili druga oboljenja. Na njih ukazuju znaci upozorenja — zato se oni ciljano isključuju lekarskim pregledom.
Tipični koraci kod ljekara
- 1Lekar najpre ispituje znake upozorenja i proverava pokretljivost, funkciju nerava, reflekse i snagu. Ovaj razgovor i pregled su važniji od bilo kog snimka — oni pouzdano prepoznaju retke ozbiljne slučajeve.
- 2Bez znakova upozorenja trenutno snimanje (rendgen, MRI) uglavnom nije potrebno i svesno se primenjuje sa zadrškom: često pokazuje uobičajene promene za određeni uzrast koje uopšte nisu izvor bola i više uznemiravaju nego što pomažu.
- 3U prvom planu su kretanje, edukacija i ciljna fizioterapija; po potrebi i prema lekarskom nahođenju sredstva za ublažavanje bola u akutnoj fazi. Ako tegobe traju nedeljama ili se šire sa gubitkom snage, sledi ciljanija dijagnostika.
Što možete sami učiniti
- Ostanite u pokretu: mirovanje u krevetu više produžava bolove u leđima nego što ih ubla žava. Blago svakodnevno kretanje je najbolji lek.
- Toplota (termofor, toplo kupatilo) opušta zgr čene mišiće u akutnoj fazi.
- Dugoročno gradite mišićnu masu trupa i leđa — jaka muskulatura je najefikasnija zaštita od ponovljenih epizoda.
- U svakodnevnom životu vodite računa o raznovrsnosti: prekidajte dugo sedenje, podižite terete iz nogu, ergonomski uredite radno mesto.
Poseta lekaru je preporučljiva ako bolovi posle dve do tri nedelje nisu značajno bolji, ako se stalno vraćaju, ako se šire u nogu ili ako vas snažno ograničavaju u svakodnevnom životu. Pri pomenutim znacima upozorenja — paraliza, smetnje sa mokraćnom bešikom/crevima, groznica, noćni bol u mirovanju — trebalo bi da se javite lekaru u bliskom roku ili odmah.
Često postavljana pitanja
- Treba li da se šteđem kada imam bolove u leđima?
- Ne, ne striktno. Kratko rasterećenje pri akutnim bolovima je u redu, ali mirovanje u krevetu šteti. Ko ostane što je moguće normalno u pokretu, u proseku se brže oporavlja.
- Da li mi je potreban rendgen ili MRI?
- U većini slučajeva ne. Bez znakova upozorenja rano snimanje ne donosi prednost i često pokazuje znake starenja bez bolesne vrednosti. Ono je smisleno kod znakova upozorenja ili kod uporne, bolove koji zrače, sa gubitkom snage.
- Kada je to hitni slučaj?
- Odmah morate obaviti pregled kod utrnulosti u predelu sedla, gubitka kontrole nad mokraćnom bešikom ili crevima, kao i brzo rastuće paralize nogu — to mogu biti znaci pritiska na nerve koji treba brzo da se leči.
Niste sigurni trebate li i kome otići? Opišite Vaše tegobe — pronaći ćemo odgovarajuću ordinaciju u Vašoj blizini.